Kао чудом размакоше се планински обриси и пред нама затрепери питома долина. Угледасмо мноштво кровова помешаних са расцветаним крошњама дрвећа. Био је то циљ нашег пута – наш град...

          Своју судбину је сплео ту, међу брежуљцима под виноградима и шумарцима, окружен благим висоравнима које се спуштају са околних планина.

          Као са давнашњих слика призори забележени у времену... остаци неких старих грађевина,  још понеки избледели натпис, понека капија ...

          Живело се ту некад добро и много радило... Вредне мајсторске руке су стварале...

          Нешто мало о старим занатима смо покупили, забележили, написали, нацртали, фотографисали...  учинили смо први корак у неравноправној борби    против заборава...

         

                            Можда барем донекле откријемо ко смо...